Vežbe za stimulisanje sluha

Vežbe za stimulisanje sluha.

Advertisements

Tajne vežbanja Deo II

Kao što smo videli u postu iz prethodne nedelje, za nas je bitno vežbati sitne, kratke delove pasaža kako bi smo bili sigurni da možemo ponavljati note bez ikakvih grešaka.
Ako treba da sviramo šesnaestine ili čak i kraće notne vrednosti, onda treba pokušati da ih vežbamo u grupama po četri ili osam nota. Mnogi pasaži su često i pisani tako.
Takav sistem podele možemo nazvati  „Modularni sistem“.
Međutim, ako vežbamo samo jednu grupu po osam nota, pa sledeću grupu  i tako redom, vrlo brzo ćemo biti u problemu.
Pogledajte šta se dešava:

Imamo četri modula ili ako baš hoćete četri grupe za vežbati.
Zamislite da se krećete crvenom linijom, može biti i zelena. Šta se dešava kad navežbamo prvu grupu?
Tačno-ništa novo, upadmo u procep između dve grupe i vežbanje nastavljamo sa sledećom grupom. Ovo nekako i funkcioniše dok ne stignemo do sledećeg  jaza između grupa.

I tada nastaje problem, vežbali smo grupe odvojeno bez davanja pažnje vezama između njih.  Nekako „sastavimo“ ceo pasaž, grupu po grupu ali nikako da uspemo da sve to spojimo u jednu celinu, bez „upadanja u procep“.

Rešenje izgleda ovako:

Moduli se preklapaju. Kako bi ovo postigli potrebno grupi  nota koju vežbamo dodati  jednu ili dve note iz sledeće grupe, modula, spojiti ih. Ovo mu dodje kao neka vrsta „zavarivanja grupa“ jedne za drugu bez praznine.

Kako ovo izgleda u „stvarnom životu“?

Imamo proširenu G dur skalu po Flash-u u prvoj poziciji kao pasaž sastavljen iz četri grupe po osam 32-ki. Pošto nam je veoma teško da ne kažem nemoguće odsvirati pasaž bez greške četri ili pet puta, smanjićemo broj nota na prvu grupu (8 nota) i dodati jednu ili dve note iz sledeće grupe:

Ponavljaćemo ovu grupu dok ne budemo zadovoljni rezultatom a zatim prelazimo na sledeću grupu, modul:

I kao i u prethodnom primeru, dodajemo jednu ili dve note grupi koju vežbamo.
I tako dalje dok ne izvežbamo sve note određenog pasaža.

Možda ćemo morati ovaj postupak ponoviti  ali vrlo često možemo nastaviti dalje.

Sada nastavljamo građevinske radove.

 U ovom trenutku morate biti strpljivi i nikako ne smete pokušati da sastavite ceo pasaž zajedno!
Nedostaje nam još najmanje jedan međukorak pre sjedinjavanja pasaža u jednu celinu.
Evo ga:

Izabrali smo grupu od 16 nota i još jednu notu iz naredne takve grupe. Ponovite ovo nekoliko puta i pređite na sledeću takvu grupu.


Na ovaj način smo dobili preklapanje osam nota, već izvežbanih, koje bi sada trebalo da zvuče prilično sigurno i tačno. Sledi nastavak na isti način od sledećeg modula, grupe koji počinje na H2 noti.

Sada smo završili ceo postupak i postoje velike šanse da ćemo zadati pasaž odsvirati bez greške. Tačno kako smo i planirali.

Vredi probati!  To je jedno veoma efikasno i najbezbednije rešenje za rešavanje problema vezanih za duže pasaže i prolaze u brzim tempima.


Tajne vežbanja Deo I

Tajne vežbanja Deo I

Da li ste već doživeli ovo? Već nedeljema vežbate a Vaše izvođenje nikako da postane bolje. Intonacija je katastrofalna, svirate pogrešne note, pasaži su nejasni a bliži vam se nastup i postajete sve zabrinutiji.

U ovoj seriji tekstova, pokušaću da bacim malo svetla na ovaj fenomen radi poboljšanja vaših „vežbačkih“ sposobnosti kojima bi ste izbegli uobičajene greške koje se javljaju tokom procesa vežbanja.

Šta znači „vežbati“?

Ljudski mozak funkcioniše drugačije primera radi,od hard diska na Vašem računaru.
U zavisnosto od operativnog sistema memorisanje fajlova izgleda odprilike ovako:
“file – save as – (name) – (Enter)”
ovim se operacija završava, ukoliko nemate softverskih problema ili je hard disk oštećen.

U suprotnosti sa ovim postupkom, ljudski mozak pamti informacije uglavnom putem ponavljanja.
Setite se vremena koje ste proveli u školi. Kada ste morali naučiti pesmu napamet, memorisati odeđene datume ili naučiti nove reči nekog stranog jezika, verovatno ste to ponavljali mnogo puta da bi se smanjile greške u pamćenju.Samo nekoliko ljudi može da zapamti 50 ili 100 reči putem samo jednog čitanja.

Upravo se to dešava kada vežbamo. Vežbanje znači UČENJE PUTEM PONAVLJANJA više ili manje komplikovanih operacija i pokreta..

 

Drugim rečima  naučili smo stvari koje smo često ponavljali bez obzira da li su one tačne ili ne. Ako sviramo neki pasaž ili čak ceo komad vrlo često smo ga sačuvali na našem „hard disku“ onako kako smo ga i svirali. Zajedno sa svim našim greškama koje smo napravili.

To postaje veliki problem prilikom vežbanja. Mnogi violinisti i drugi instrumentalisti sviraju (prosviravaju) komad i do dvadeset puta i pritom su ubeđeni da dobro vežbaju.
U redu, oni vežbaju. Ali vežbaju pogrešne stvari. Čak ako su dva ili tri puta uspeli tačno da osviraju mozak je imao šanse da 17 ili 18 puta sačuva pogrešnu interpretaciju dela, interpretaciju sa lošom intonacijom ili pogršnim notama.

Dobro vežbanje znači četri ili pet besprekornih ponavljanja.

Ali ponavljanje ne poboljšava značajno proces memorisanja jer se naš mozak prebacuje u režim „auto-pilota“ pre ili kasnije.Posle desetog pokušaja mi ne možemo precizno razlikovati da li sviramo dobro ili loše.  Dobre su šanse da ipak sviramo neprecizno i ponovo ćemo gubiti vreme na mukotrpno brisanje onoga što smo upravo sačuvali na našem „hard disku“.

Kako postići pet besprekornih ponavljanja?

Ovo je jedno od najzanimljivijih pitanja ove serije .
Predpostavimo da imamo pasaž od 32 brze note koje nemožemo odsvirati bez greške. Ali da bi smo naučili taj pasaž nama treba onih pet ponavljanja BEZ GREŠKE.Očigledno je da smo zaglavili.
Provokativno pitanje: Ko vas još tera da svirate taj pasaž odjednom ceo?
Hajde da smanjimo broj nota na onaj broj koji možemo da odsviramo. Recimo 16 ili 17 nota. Još uvek nije dovoljno?Nema problema, smanjićemo još.
U krajnem slučaju vežbajmo samo dve note sa velikom pažnjom na promene koje trebamo napraviti. Na primer intonacija, dobar ton ili promena pozicije, vibrato itd.
Ako možemo da osvirano te dve note precizno i sa svim poboljšanjima idemo dalje i  polako dodajemo i još neku notu našeg pasaža.Ubrzo ćemo biti u stanju da osviramo ceo pasaž BEZ GREŠKE.
Besprekorno!


Software u službi analize muzičkog dela

                                    iANALISE  je softver za pomoć muzičarima pri analizi muzičkog dela. Trenutno je dostupan za rad na Macintosh OS.

                                    iAnalise može sinhronizovati strane scor-a i PDF fajlova sa audio ili video fajlom. Relativno jednostavan za upotrebu dozvoljava primenu svih alata i njihovu sinhronizaciju sa audio i video fajlovima. Takodje je moguć izvoz i uvoz kao i prikaz i distribucija odabranog rada. Veoma interesntan i pre svega koristan program. Nadam se da će se uskoro pojaviti i za Windows 7 ili xp.


Vibrrrratttoooo

VIBRATO: A way for musicians, especially singers, to hide the fact that they are on the wrong pitch.


About Violists

The viola is a large and awkward instrument, which, when played, sounds downright disgusting. Violists are the most insecure members of the string section. Nothing can be done about this. Violists don’t like to be made fun of and therefore find ways of making people feel sorry for them. They wear shabby clothes so that they’ll look as if they’ve just been dragged under a train. It works quite well.


About Pianists…

Pianists in the symphony orchestra work the least and complain the most. They have unusually large egos and, because they can only play seated, also have the biggest butts. When they make mistakes, which is more often than not, their excuse is that they have never played on that particular piano before. Oh, the poor darlings.